8. septembar
Rediteljka: Vida Ognjenović
Dejvid Memet
- Fakultet savremenih umetnosti Beograd
Igraju:
Annamaria Serda
Jovana Todorović
Oleanna američkog pisca Dejvida Memeta u režiji Vide Ognjenović je duodrama o mladoj profesorki i studentkinji, kritika modernog sistema obrazovanja u kojem studenti mogu šikanirati i zloupotrebljavati profesore. Naime, mlada studentkinja dolazi da se žali na ocenu i kada vidi da profesorka ne popušta, ona je optužuje za neprimereno ponašanje, između ostalog i seksualno uznemiravanje iako između njih nije bilo fizičkog kontakta. Oleanna je drama o iskrivljenim društvenim vrednostima i pokazuje do kojeg ekstrema možemo da dodjemo ako nastavimo u ovom smeru u kojem se u modernom obrazovanju povlači znak jednakosti između studenata i profesora, izmedju drskosti i ”stava”. Predstava je ranije izvodjena 90-ih godina u Ateljeu 212 takođe u režiji Vide Ognjenović koja je i prevela ovaj komad sa engleskog jezika. Medjutim, u originalnoj postavci Profesora je glumio muškarac. Ovo je prva postavka u kojoj igraju dve žene.
O TEKSTU
Svaki dobar pozorišni tekst jeste i borba i pitanje. Ova borba između dvaju obrazovnih sistema, starog i novog, dvaju načina poimanja odnosa, ličnih i poslovnih, rat između obrazovanja i bliskosti, ovaj napeti verbalno-fizički duel Davida i Golijata u učionici, ova britka Memetova duodrama počiva na pitanju tumačenja nijansi.
U svetu u kojem živimo bavimo se krupnim rezovima, oštrim potezima i velikim blokovima uspeha i/ili neuspeha, a genijalni Memet vraća i upozorava da je đavo
u detalju.
Taj detalj čini razliku u pitanjima: Šta je naklonost, a šta je seksualno uznemiravanje? Šta je samoodbrana i kada ona prelazi u agresiju? Šta je zapravo intelektualna elita i do kuda ona može ići u svojoj nekonvencionalnosti? Koliko se mogu menjati i sebi prilagođavati pravila igre? Kad ćemo za iskakanje iz konvencije platiti i koliko? Napeto, brzo, intimno i javno istovremeno, a sve svedeno na mikrokosmos profesora i studentkinje u jednoj učionici.
REDITELJKA
Vida Ognjenović
(Dubočke/Banjani, 1941)
Rediteljka, dramska i prozna autorka, pedagog. Bila je stalni reditelj, direktor Drame a zatim upravnik beogradskog Narodnog pozorišta, predavala na univerzitetima u Los Anđelesu i Čikagu, bila redovni profesor novosadske Akademije umetnosti... Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, veliki broj TV i radio-režija. Napisala je više drama. Osobenost ove autorke je da režira vlastite tekstove. U mnogim pozorištima bivše Jugoslavije, režirala je raznorodan repertoar, domaću i stranu klasiku te savremenu dramu. Dve godine bila je selektor Sterijinog pozorja (1992, 1993) i glavni i odgovorni urednik časopisa Scena 1995–2002. Od 2001. ambasador SR Jugoslavije (kasnije Srbije i Crne Gore) u Kraljevini Norveškoj.
Nagrade: Sterijina nagrada za najbolji tekst (Je li bilo kneževe večere?, 1991, Jegorov put, 2001, Kozocid, 2019), Sterijina nagrada za režiju (Jegorov put), Sterijina nagrada za dramatizaciju (Korijen, stablo i epilog – Korijen, stablo, pavetina, memoari Gojka Nikoliša, 1984), Sterijina nagrada za životno delo (2006), Oktobarska nagrada grada Beograda za režiju (Mefisto, 1984), Zlatni vijenac Sarajevskog MESS-a (Mefisto, 1985), Nagrada “Joakim Vujić” za dramski tekst (Kako zasmejati gospodara, 1998)... Nagrada Grada teatra Budva za dramsko stvaralaštvo (2007). Proza i drame su prevođene na engleski, francuski, mađarski, nemački, makedonski, češki, poljski, norveški, makedonski, bugarski, mađarski jezik… Autorka prevodi s engleskog i nemačkog jezika.
Knjige drama: Melanholične drame (1991), Kanjoš Macedonović (1993), Devojka modre kose (1993), Setne komedije (1994), Mileva Ajnštajn (1999), Jegorov put (2000), Drame I–III (sabrane drame u tri toma; 2001–2002), Don Krsto (2007).
Knjige priča: Otrovno mleko maslačka (1994, 2009), Stari sat (1996), Najlepše pripovetke Vide Ognjenović (2001), Prava adresa (2007), Živi primeri (2012).
Knjiga proze: Putovanje u putopis (knjiga o Norveškoj i o Isidori Sekulić 2005).
Knjiga eseja: Nasuprot proročanstvu (2007).
Romani: Kuća mrtvih mirisa (1995), Preljubnici (2006, Adulterers, izdanje na engleskom jeziku, 2009), Posmatrač ptica (2010), Maksimum (2017).
Knjiga razgovora: Nema više naivnih pitanja (2008).
Teatrološke studije: Strah od scenske rasprave (1980), Šekspiromanija (1980).
Neke od drama: “Prosidba” od Čehova kako bi je izvodili ludaci u Šerantonu, Kako je daleko od čovjeka do čovjeka (dokumentarna drama), Maj nejm iz Mitar; Kako zasmejati gospodara, 2001, Don Krsto, Ostavite poruku ili Begunci (2014).
Dramatizacije: Mefisto Klausa Mana; Seobe M. Crnjanskog.
Književne nagrade: “Andrićeva nagrada” za pripovetku, “Branko Ćopić” za prozu, nagrada “Prosvete”, “Laza Kostić” za roman, “Karolj Sirmai”, “Ramonda Serbica” za prozu, “Stefan Mitrov Ljubiša” za književno delo, “Todor Manojlović”, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za knjigu godine (2007), Statueta “Joakim Vujić”, nagrada Kočićeva knjiga 2011. za životno delo, Svetska nagrada za humanizam 2012. (Ohridska akademija za humanizam), Prozart – međunarodno priznanje za autorski doprinos razvoju balkanske književnosti na festivalu PRO-ZA Balkan u Skoplju.